Општински суд у Смедеревској Паланци

ИСТОРИЈА СУДА

Предисторија судства у Смедеревској Паланци и околини

Почеци рада суда на просторима општине Смедеревска Паланка датирају још од краја 19. века, с тим да постоји врло мало сачуваних писаних трагова о раду истог на његовим почецима. Битно је напоменути да је по Закону о устројству судова окружних, апелационог и касационог од 20.01.1865. године предвиђено да у сваком округу постоји по један окружни суд као првостепени, те је тако смедеревски суд био надлежан и за подручје општине Паланка.

Међутим, према Закону о устројству општина и општинских власти од 24. марта 1866. године предвиђено је деловање такозваних судова општина, који је фактички преузео надлежности примирителног суда из 1838. године (а тада је преуређење судске организације извршено на основу Устава из 1838. године, када су у селима основани тзв. примирителни судови, у сваком од 18 округа по један суд првог степена, а у престоници Апелациони суд) те је суд судио у грађанским споровима о покретним стварима мање вредности, а у кривицама за лакша кривична дела, за која се могу изрећи казна за највише три дана затвора, до 10 удараца штапом или до 2 талира. Председника (кмета) и два члана општинског суда у варошима бирали су општински одборници, а у селима повереници. Избор таквих судија имао је снагу пуноважности тек када би био потврђен од стране државне власти. Извршни органи државе вршили су надзор над законитошћу и целисходношћу свих аката који су доносили судови општине, те су тако исте могли и поништавати. Наравно, реч је искључиво о лаичком суду.

Увидом у Архиву општинског суда утврђено је да постоје писани документи из 30-тих година прошлог века, али да је веома мало таквих и сачувано који би могли имати вредност историјске грађе.

После Првог светског рата, те стварања нове државне заједнице од 01.12.1918. године, односно формирања Краљевине СХС, донет је 1921. године Видовдански устав који је Краљевину установио са једном законодавном, једном централно управном влашћу, те самим тим и једним правним поретком. Међутим, иако је пројекат Закона о уређењу судова међу првима био изнет пред Народну скупштину још 1923. године, он није верификован све до септембра 1928. године. Из овога произилази да је за подручје Србије важило Устројство судова од 1865. године, са допунама из 1890. и 1903. године.

Указом краља Александра бр. 34218 од 30.05.1927. године за председника Првостепеног суда у Паланци постављен је судија Никола Крстић, тако да је од 01.06.1927. године почео са радом Првостепени суд у Паланци, као први професионални суд на овом подручју.

Указ о постављењу првог председника суда у Смедеревској Паланци. (Службене новине 142 - 28. јун 1927. године)	(Службене новине 157 - 15. јули 1927. године)
Лични подаци судије Божидара Петровића

Иначе, те 1927. године када је почео рад Првостепени суд у Паланци, председник суда био је Никола Крстић, а судије су биле Божидар Петровић, Јован Смиљанић, Душан Јовичић и Милан Радосављевић.

Увидом у Монографију Подунавске области, издата у Панчеву 1929. године на страници 468, 469 сачуван је допис председника I ст. суда из Паланке господина Николе Крстића који се обратио Обласном одбору поводом извештаја затраженог од стране горе наведеног одбора писмом број 3 од 11.02.1928. године и поновљеног акта од 15.04.1928. године, а који гласи:

Када сте Вашим писмом Бр. 3. од 11. фебруара тек. год. затражили извештај о историском прегледу правосуђа и статистичком прегледу приспелих и решених предмета у подручју овога Суда од 1918. до 1927., овај суд Вам није могао одговорити увидевши да сте изгубили из вида да је Првостепени Суд у Паланци управо почео свој рад у времену када се довршава десетогодишњи период времена о коме се извештај тражи. Но, побуђен садржином Вашега поновнога акта од 15.IV., и да не бих довео Обласни Одбор у тај незгодан положај да у своме званичном извештају тврди да му овај суд, образован у 1927. години, није хтео послати извештај о свом раду за период од десет година пре свог оснивања, Првостепени Суд, у најбољој намери принуђен је скренути пажњу одбора на изложену немогућност.

Са истих разлога, Првостепени Суд налази да је после свега неколико месеци рада и сувише рано говорити о закључцима по т. 4, 5 и 6 у толико пре што је о целокупном раду са територија овог суда у том периоду времена, водио рачуна Смедеревски Првостепени Суд, те би он и био једино компетентан да изложи своја опажања о тим питањима. Овај суд задржава себи право да у току времена и у даљем развоју свога рада достави Одбору своје примедбе, опажања, жеље и предлоге, и да апелује на сарадњу Области у колико и где та помоћ буде потребна у корист унапређења и усавршавања судства, и уверен је, да ће му Обласни Одбор свагда изаћи у сусрет.

На тач. 3. о бројном стању судија и судског особља (ако се жели одговор само на ово питање независно од осталих тамо изложених), Првостепени Суд извештава да има: 1 председника и 4 судије ( од којих је један за неспорна дела и старатељски); 1 секретара; 7 судских писара; 1 архивара; 1 рачуновођу; 1 инт. проток. са 4 званичника и 4 служитеља."

(Извор Историјски преглед Подунавске области - Јужни део, Панчево, 1929, стр. 468-469)

Закон о уређењу судова проглашен је указом краља Александра 24. септембра 1928. године, а истим је предвиђено да судску власт врше следећи редовни судови срески, окружни , трговачки, апелациони судови и Касациони суд. Тако да је Првостепени суд у Паланци променио назив у Срески суд. Битно је напоменути да је у Среском суду судио судија појединац.

Старешина суда у ратним годинама Другог светског рата био је Димитрије П. Аксић.

Новија историја Општинског суда у Смедеревској Паланци датира од свршетка Другог светског рата где је први поратни председник овог суда био Обрен Шиљић (1945. године). После њега председник суда био је Миодраг Митровић, звани Мика Кајгана – Шустер (1946 -1947. године).

Живота Дабић (1948 - 1949. година), Ђорђе Јовашевић (1949 – 1950. година), те др Душан Станојевић (1951 – 1952. година), председавали су судом од 1948. до 1952. године.

Драгомир Ђорђевић, звани Драга Маџар (1953. година) претходио је председавању Божидара Анђелковића који је био први човек паланачког суда крајем 50-тих година прошлог века.

После њега нови председник суда био је Драгиша Лукић, звани Бата Лака (1962. године).

У новијој историји Општинског суда у Смедеревској Паланци издваја се Живорад Јелић који је био председник суда од 1963. до 1997. године.

После њега председници судови били су Милан Илић, Драгослав Павловић, те од 2005. године Михаило Рајић.

Кроз окриље Паланачког суда прошао је велики број судија, стручних сарадника, службеника и приправника, од којих су неки доспели и до високих друштвених позиција.

Историјат промена статуса и имена суда у Смедеревској Паланци

Од писаних трагова у овом суду налазимо, што би могло бити интересантно, да је у прошлом столећу носио назив Првостепени суд у Смедеревској Паланци, затим Срески суд током 30-тих година све до 1966. године, када је добио име које и данас носи.

Стара зграда суда налазила се у улици Трг Хероја број 7, где је сада зграда бившег "Јединства", док је садашња кафана "Конак" била Архива, а у дворишту је било смештено Јавно тужилаштво.

Радови на новој згради, која се сада налази у улици Вука Караџића 22, отпочели су 1961. године, а иста је завршена у јулу 1967. године.

Надоградња и реновирање, када је зграда стекла садашњи изглед, извршени су 1998. године.

Саветник суда - Миодраг Марковић, 2006.

Општински суд у Смедеревској Паланци, 2006. - 2007.