Општински суд у Смедеревској Паланци


Обрасци које можете преузети са сајта (у формату пдф)
Молба за издавање уверења да није покренут бракоразводни спор Молба за издавање преписа - фотокопије Захтев за издавање уверења да се не води истрага и да није подигнута оптужница за кривична дела Судске таксе - извод Представке, притужбе и ургенције

Притужбе
Писмена притужба Министарству правде Странке могу поднети писмену притужбу на рад Општинског суда Министарству правде. Писма у којима се износи довољан број података о предмету треба адресирати на следећи начин: Министарство правде Републике Србије Одсек за надзор у судовима Немањина 22-26 11000 Београд Писмена притужба Окружном суду Писмена притужба која садржи број предмета и име судије може се поднети на адресу: Окружни суд у Смедереву 11300 Смедерево Писмена притужба Врховном суду Писмена притужба која садржи број предмета и име судије може се поднети на адресу: Врховни суд Србије Ресавска 42 11000 Београд Писмена притужба председнику Општинског суда у Смедеревској Паланци Писмене притужбе на рад Суда или било ког лица запосленог у суду. Суд је дужан да у року од 15 дана од дана пријема притужбе проследи одговор притужиоцу. Притужба се упућује на следећу адресу: Општински суд у Смедеревској Паланци Председнику суда Вука Караџића 22 11420 Смедеревска Паланка Усмена притужба председнику Општинског суда у Смедеревској Паланци Усмена притужба може се изнети председнику суда.

Како до суда у Стразбуру?
ПОСТУПАК ПРЕД ЕВРОПСКИМ СУДОМ ZA ЉУДСКА ПРАВА Ратификацијом Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода 26. децембра 2003. године Србија и Црна Гора, која је ступила на снагу 3. јануара 2004. године, се обавезала да ће обезбедити пуну примену одредаба овог међународног уговора, да ће ускладити своје законодавство са стандардима предвиђеним Конвенцијом и да ће њени органи у пуној мери поштовати међународне норме. Истовремено је прихватила и облик надзора над испуњавањем преузетих обавеза који предвиђа Конвенција, односно прихватила је обавезну надлежност Европског суда за људска права чије се седиште налази у седишту Савета Европе у Стразбуру у Француској. Појединци којима су прекршена нека од основних права и који своје право не могу да остваре пред домаћим правосудним и управним органима могу се обратити овом суду пред којим могу бити странка у поступку равноправно са државом и на тај начин доћи до испуњења својих зајемчених права. Међутим, да би појединац остварио могућност да Европски суд за људска права разматра његову појединчану представку неопходно је да претходно испуни неке услове које предвиђа Конвенција. 1. ВРЕМЕНСКО ВАЖЕЊЕ ЕВРОПСКЕ КОНВЕНЦИЈЕ Обавезе које установљава Европска конвенција за заштиту људских права и основних слобода за државу настају после ратификације, тако да грађани тек од тог тренутка стичу право да се обрате Европском суду за људска права. Штавише, представке се морају односити на кршење права које се десило након што је Конвенција ступила на снагу за нашу државу, јер ће у супротном представка бити одбачена као неприхватљива. Изузетно, Суд ће прихватити представку уколико кршење права које се догодило пре ратификације Конвенције и даље производи последице које би могле бити у супротности са обавезама државе из Конвенције. 2. ZA КОЈЕ ПРАВО СЕ МОЖЕ ТРАЖИТИ ЗАШТИТА ОД ЕВРОПСКОГ СУДА ZA ЉУДСКА ПРАВА (надлежност ratione materiae)? Појединац може тражити заштиту само оног наводно прекршеног права које је признато и гарантовано Европском конвенцијом или њеним протоколима 1, 4, 6, 7, 12 и 13. Права и слободе призната и гарантована Европском конвенцијом су: - право на живот; - забрана мучења, нечовечног или понижавајућег поступања; - забрана ропства и принудног рада; - право на слободу и сигурност; - право на правично суђење, - кажњавање само на основу закона; - право на поштовање приватног и породичног живота; - слобода мисли, савести и вероисповести; - слобода изражавања; - слобода окупљања и удруживања; - право на склапање брака, - право на делотворни правни лек; - забрана дискриминације у примени одредаба Европске конвенције. Права призната и гарантована Протоколом број 1 су: - право на неометано уживање своје имовине; - право на образовање; - право на слободне изборе. Права призната и гарантована Протоколом број 4 су: - забрана казне затвора за дуг; - слобода кретања; - забрана протеривања сопствених држављана; - забрана групног протеривања странаца. Право признато и гарантовано Протоколом број 6 је: - право да нико не буде осуђен на смртну казну или погубљен. Права призната и гарантована Протоколом број 7 су: - заштита у поступку протеривања странаца; - право на жалбу у кривичним стварима; - право на накнаду за погрешну осуду; - право да се не буде суђен или кажњен двапут у истој ствари; - једнакост супружника. Права призната и гарантована Протоколом број 12 су: - забрана свих облика дискриминације у остваривању било којег права, а не само оних која су призната Европском конвенцијом. Права призната и гарантована Протоколом број 13 су: - забрана осуде на смртну казну или погубљења у свим околностима. За подношење представке није потребно да је подносилац услед кршења неког права претрпео било какву штету, већ само да је жртва кршења неког права из Конвенције. Штета је важна само у поступку поравнања или накнаде. Посебно треба имати у виду да приликом депоновања инструмента ратификације држава може ставити резерву на неку појединачну одредбу Конвенције у обиму у којем неки закон није сагласан са том одредбом. Пре него што прихвати представку Суд ће установити да ли овакве резерве постоје и да ли оне искључују могућност да се расправља о конкретном случају. Србија и Црна Гора ставила је следеће резерве: - на примену одредбе члана 5. став 1. тачка ц) и став 3. Конвенције у вези са правилима о обавезном притвору из члана 142. став 1. Законика о кривичном поступку (“Сл. лист СРЈ”, бр. 70/2001, 68/2002) нису сагласна са овим одредбама; - на примену одредбе члана 5. став 1. тачка ц) и члана 6. став 1. и 3. у вези са поступком пред прекршајним органима који је регулисан члановима 75-321. Закона о прекршајима Републике Србије (“Сл. гласник РС”, бр. 21/90, 11/92, 6/93, 20/93, 53/93, 67/93, 28/94, 16/97, 37/97, 36/98, 65/2001) и елановима 61-225. Закона о прекршајима Републике Црне Горе (“Сл. лист РЦГ”, бр. 25/94, 29/94, 38/96, 48/99) који су несагласни са наведеним одредбама Конвенције; - на примену члана 6. став 1. (право на јавну расправу) у вези са одредбом члана 32. Закона о управним споровима (Сл. лист СРЈ, бр. 46/96) који предвиђа да се, по правилу, не одржавају јавне расправе у управним споровима пред судовима, па је у том делу несагласан са наведеном одредбом; - на примену члана 13. у вези са применом правних лекова који су у надлежности Суда Србије и Црне Горе, све док тај Суд не почне са радом, у складу са чланом 46-50. Уставне повеље. Чињеница да је Србија и Црна Гора ставила наведене резерве у пракси значи да оне искључују могућност да Суд расправља о слуеајевима кршења права по наведеним одредбама. 3. ШТА СЕ МОЖЕ ТРАЖИТИ ОД ЕВРОПСКОГ СУДА ZA ЉУДСКА ПРАВА? Европски суд за људска права је потпуно независтан у раду и не преставља неку вишу инстанцу у односу на домаће судове па се од њега не може тражити да преиначи, поништи или укине одлуку домаћег судског или управног органа нити да својом одлуком подносиоцу представке додели неко право које му је ускраћено. Од Суда се може тражити само да установи да ли је у конкретном слуеају прекршено неко право подносиоца представке и да одлучи на који начин ће оштећени добити задовољење или одговарајућу накнаду због штете која му је на тај начин учињена. Он такође може да укаже држави која су законска решења у њеном законодавству несагласна са Конвенцијом и да јој наложи у ком делу и како треба да измени праксу рада државних органа. 4. КО МОЖЕ ПОДНЕТИ ПРЕДСТАВКУ ЕВРОПСКОМ СУДУ ZA ЉУДСКА ПРАВА? Представку могу поднети појединац, невладина организација или група лица који тврде да су жртве повреде права установљених Конвенцијом или протоколима уз њу, учињене од стране државе. Право на подношење представки не односи се само на држављане наше земље, већ оно припада свакоме (странцу, лицу без држављанства) ко је под јурисдикцијом наше државе и ко покаже да му је право ускраћено. То значи и да наши држављани могу поднети тужбу Суду против неке друге државе која је ратификовала Конвенцију уколико се налазе у надлежности те државе и уколико покажу да им је она ускратила или повредила неко право из Конвенције. Допуштено је да подносилац представке буде адвокат, правни заступник жртве уколико покаже да је овлашћен да представља странку пред Судом. Такође, невладина организација може се појавити као пуномоћник жртве и заступати је пред Судом, а право појављивања пред Судом имају и синдикати, цркве, приватне асоцијације или професионална удружења под условом да покажу ко су њихови чланови и наведу правни основ по коме имају овлашћење да заступају своје чланство. Суд не прихвата анонимне представке, али жалилац – оштећени може приликом подношења представке тражити да се његов идентитет не открива. Пошто је у питању одступање од правила да је у поступку пред Судом могуа јавни приступ информацијама, Суд ће одлучити да ли представка може бити “анонимна” само у изузетним и ваљано образложеним случајевима. Подносилац представке треба да покаже да има легитимни интерес да се појави као странка јер је могућа жртва повреде неког права. Није допуштена тужба у општем интересу, односно странка не може да буде појединац који се јавља у име свих потенцијално угрожених (actio popularis). У пракси Суда је дозвољено да, ако жртва из наког оправданог разлога не може да се обрати Суду, то учини члан његове породице. Поступак могу да покрену и појединци који трпе због кршења права њихових сродника од стране државе коју туже, али морају да аргументују и приложе доказе који потврђују овакву тврдњу (индиректне жртве). То су у пракси најчешће супружник, дете или други сродник жртве, а по правилу они се појављују пред Судом ако је жртва мртва или ако у току разматрања представке подносилац умре. Дозвољено је да се у поступку појаве и лице или група који тврде да су већ изложени или постоји велика извесност да ће бити изложени дејству неких државних аката или праксе неких државних органа и да ће им на тај начин бити повређена нека од загарантованих права (потенцијалне жртве). 5. РОК ZA ПОДНОШЕЊЕ ПРЕДСТАВКЕ Жалилац мора поднети представку у року од шест месеци од дана када је поводом његовог предмета у домаћем поступку донета правноснажна одлука. Рок почиње да тече од момента када подносилац искористи све домаће правне лекове. Ако пресуда о предмету пред домаћим судом није објављена јавно, рок почиње да тече од дана када је правноснажна одлука достављена странци. Ако странка у поступку пред домаћим судом није знала да се десило кршење права предвиђеног Конвенцијом, па касније сазна нове чињенице, рок се рачуна од тренутка када је странка дошла до таквог сазнања. 6. ДОМАЋИ ПРАВНИ ЛЕКОВИ Пре него што се обрати Европском суду, странка мора да исцрпи све правне лекове који јој стоје на располагању у унутрашњем законодавству. Међутим, чак иако нису искоришћени сви домаћи правни лекови, Суд може прихватити представку уколико подносилац докаже да су правни лекови недоступни или да би употреба правних лекова била неефикасна или да би трајала неоправдано дуго. Доступност правног лека подразумева могућност да се оштећени, уколико му је неко право повредио орган управе или суд, обрати жалбом или приговором вишем управном органу или вишем суду који ће бити независни од органа који одлучује у првом степену. Доступност се оцељује и са становишта колико његова употреба материјално исцпљује потенцијалну жртву, па се сматра да правни лек није доступан ако изискује велике трошкове. Правни лек је ефикасан само ако доноси резултате односно ако извршни органи стварно поступају према одлуци суда или другог надлежног органа. Тужена држава има обавезу да докаже да подносилац представке није искористио све расположиве правне лекове а имао је приступ делотворном правном леку. 7. ПОДНОШЕЊЕ НОВЕ ПРЕДСТАВКЕ КОЈА ЈЕ ИСТА КАО НЕКА РАНИЈА? Исти подносилац се не може поново појавити пред Судом и позивати се на исте чињенице. Ако представка садржи нове еињенице које нису биле познате у време подношења претходне представке, Суд може одлучити да поново размотри ствар ако подносилац докаже да и после употребе свих унутрашњих правних лекова кршење права није исправљено у оквиру домаћег законодавства. 8. ПОДНОШЕЊЕ ПРЕДСТАВКЕ КОЈА ЈЕ ИСТА КАО ПРЕДСТАВКА КОЈА ЈЕ ВЕЋ ПОДНЕТА НЕКОЈ ДРУГОЈ МЕЂУНАРОДНОЈ ИНСТАНЦИ? Суд не поступа по појединачној представци ако је она веа подношена некој другој међународној инстанци ради испитивања. Суд ће узети у разматрање предмет само ако се покаже да су се од момента када је ствар разматрана у некој другој међународној инстанци појавиле нове чињенице које могу да буду од значаја за одлучивање. 9. ОСТАЛИ СЛУЕАЈЕВИ КАДА СЕ ПРЕДСТАВКА ПРОГЛАШАВА НЕПРИХВАТЉИВОМ Суд проглашава неприхватљивом представку која је неспојива са одредбама Конвенције или протокола уз њу. То значи да ће се појединачна представка прихватити само ако подносилац наводи да му је прекршено неко право које је признато Конвенцијом и ако је прекршилац држава или неки њен орган под чијом је он јурисдикцијом. Тужена може бити само држава, јер нису прихватљиве представке поднете против појединаца или невладиних организација. Суд проглашава неприхватљивом и представку која је очигледно неоснована, односно ако она већ на први поглед не указује ни на какву могућност да је неко право повређено, између осталог и због тога што нису приложени никакви докази или зато што наводи подносиоца, чак и да су тачни, не би никако могли да се квалификују као кршење неког права из Европске конвенције. Одбацује се као неприхватљива и свака представка која представља злоупотребу права на представку. По овом основу ће се одбацити представке којима подносилац жели да оствари лично задовољење, шиканирање других, публицитет, промовисање своје политике или пропагандно деловање, као и представка која садржи очигледно неистините наводе или увредљиве формулације. Такође, нереаговање подносиоца на захтеве Суда и недостављање тражених података и информација или допуне предмета као и повреда начела поверљивости у одређеним фазама поступка такође може бити основ за одбацивање представке. 10. ПОСТУПАК ПОСЛЕ ДОНОШЕЊА ОДЛУКЕ О ПРИХВАТЉИВОСТИ ПРЕДСТАВКЕ Пошто представку огласи прихватљивом, Суд има две могућности: да се стави на располагање странама у спору у цију постизања пријатељског поравнања у ком случају је поступак поверљиве природе или да настави испитивање и расправљање предмета које се окончава обавезујућом пресудом. Конвенција не захтева усмена рочишта али веће има овлашћење да одлучи да ли ће заказати рочиште или ће се водити само писмена расправа. 11. ЗАСТУПАЊЕ ПРЕД СУДОМ, ЈЕЗИК СУДА I ТРОШКОВИ ПОСТУПКА Представку Европском суду грађанин може поднети сам или преко свог заступника, а заступање је обавезно на сваком рочишту када то суд одреди или за радње у поступку након доношења одлуке о прихватању представке. Целокупна преписка са подносиоцем представке или његовим заступницима одвија се на једном од службених језика Суда, енглеском или француском. Председник већа може одобрити и преписку на једном од службених језика тужене државе. Када се предмет прогласи прихватљивим такође се користи један од службених језика Суда који заступник или подносилац представке мора познавати у довољној мери, осим ако председник већа не одобри наставак употребе језика странака који није у слежбеној употреби Суда. Ако је такво одобрење дато, странка која је то захтевала обезбеђује о свом трошку тумача или преводиоца на енглески или француски језик. Да би се обезбедила једнакост странака пред Судом и лакши приступ појединаца који су жртве кршења неког права Суду, Пословник Суда предвидео је да на захтев подносиоца представке или по сопственој иницијативи, председник већа може да одлучи да странка користи бесплатну правну помоћ. У том случају подносилац представке мора да докаже да нема довољно средстава да надокнади потребне трошкове. Накнада у том случају покрива трошкове адвокатских услуга или трошкове заступника, али и трошкове пута и других издатака који се односе на поступак. 12. ДЕЈСТВО ОДЛУКА ЕВРОПСКОГ СУДА ZA ЉУДСКА ПРАВА Европски суд је, у правом смислу те рееи, судски орган и његове одлуке обавезују државу која је прихватила његову надлежност. Ако суд нађе да је држава кршила људска права обавезаће је да предузме мере да би обезбедила правни лек којим ће се кршење онемогућити а може захтевати од државе и да измени законодавство или праксу. Ако Суд утврди да је повређено право подносиоца представке може донети одлуку о правичном задовољењу оштећеног. Пресуде овог суда су правноснажне када странке изјаве да неће захтевати да се предмет изнесе пред Велико веће или три месеца после доношења пресуде ако се не затражи да се предмет изнесе пред Велико веће или када захтев за обраћање Великом већу буде одбијен. Одлука Великог већа је одмах по доношењу правноснажна. Пресуда се, осим странкама и непосредно заинтересованим лицима, прослеђује и Комитету министара који надзире извршење пресуде. У случају да држава не испуни обавезе које су јој наложене судском пресудом, Комитет министара може донети одлуку о суспензији чланства државе или чак о њеном искључењу из чланства Савета Европе. 13. ФОРМА ПРЕДСТАВКЕ Evropski sud za ljudska prava European Court of Human Rights Savet Evrope Strazbur, Francuska Counsil of Europe Strasbourg, France PREDSTAVKA APPLICATION Na osnovu člana 34 Evropske konvencije o ljudskim pravima i Pravila br. 45 i 47 Poslovnika Suda under Article 34 of the European Convention on Human Rights and Rules 45 and 47 of the Rules of Court VAŽNO: Ova predstavka je formalni pravni dokument i može uticati na Vaša prava i obaveze IMPORTANT: This application is a formal legal document and maz affect zour rights and obligations. I. STRANKE THE PARTIES A. PODNOSILAC PREDSTAVKE THE APPLICANT (Popuniti podatke podnosioca predstavke i zastupnika, ukoliko ga ima) (Full in the following details of the applicant and the representative, if any) 1. Prezime……………………………… 2. Ime(na)………………………………… Surname First name(s) 2. Pol: Muški/ženski Sex: male/female 3. Državljanstvo……………………….. 4. Zanimanje……………………………… Nationality Occupation 5. Datum i mesto rođenja ………………………………………………………………….. Date and place of birth 6. Adresa prebivališta ……………………………………………………………………… Permanent address 7. Telefon ………………………………………………………………………………….. Tel. No. 8. Adresa boravišta (ako je različita od one pod tačkom 6)………………………………... Present address (if different from the one in line 6) 9. Ime zastupnika…………………………………………………………………………... Name of representative 10. Zanimanje zastupnika………………………………………………………………….. Occupation of representative 11. Adresa zastupnika……………………………………………………………………… Address of representative 12. Telefon…………………………….. Faks…………………………………… Tel. No. Fax No. B. VISOKA STRANA UGOVORNICA THE HIGH CONTRASTING PARTY (Popuniti ime države(a) protiv koje(ih) se podnosi predstavka) (Fill in the name of the State(s) against which the application is directed) 13. ………………………………………………………………………………………….. II. IZJAVA I ČINJENICAMA STATEMENT OF THE FACTS 14. III. IZJAVA O NAVODNOM(IM) KRŠENJU(IMA) KONVENCIJE I/ILI PROTOKOLA I O BITNIM ARGUMENTIMA STATEMENT OF ALLEGED VIOLATION(S) OF THE CONVENTION AND/OR PROTOCOLS AND OF RELEVANT ARGUMENTS 15. IV. IZJAVA U VEZI ČLANA 35. STAV 1 KONVENCIJE STATEMENT RELATIVE TO ARTICLE 35 § 1 OF THE CONVENTION (Ukoliko je potrebno za svaku žalbu ponaosob dati podatke u tačkama od 16 do 18 na posebnom papiru) (If necessary, give the details mentioned below under points 16 to 18 on a separate sheet for each separate complaint) 16. Pravnosnažna odluka (datum, sud ili organ i priroda odluke)………………………………………………… Final decision (date, court or authority and nature of decision) 17. Druge odluke (navesti hronološkim redom, datum, sud ili drugi organ i priroda svake odluke)…………………….. Other decisions (list in chronological order, giving date, court or authority and nature of decision for each of them) 18. Da li postoji neki drugi pravni lek koji Vam stoji na raspolaganju a koji niste upotrebili? Ako postoji, objasnite zašto ga niste upotrebili……………………………………………..………… Is there or was there any other appeal or other remedy available to you which you have not used? If so, explain why you have not used it V. IZJAVA O CILJU PODNESKA I OKVIRNI ZAHTEV ZA PRAVIČNO ZADOVOLJENJE STATEMENT OF THE OBJECT OF THE APPLICATION AND PROVISIONAL CLAIMS FOR JUST SATISFACTION 19. ………………………………………………………………………………………….. VI. IZJAVA O OSTALIM MEĐUNARODNIM POSTUPCIMA STATEMENT CONCERNING OTHER INTERNATIONAL PROCEEDINGS 20. Da li ste podneli gore navedene žalbe nekom drugom sistemu međunarodne istrage ili poravnanja. Ako jeste, napišite pune podatke………………………………………. Have you submmitted the above complaints to any other procedure of international investigation or settlement? If so, give full details. VII. LISTA DOKUMENATA LIST OF DOCUMENTS (Ne originalna dokumenta, samo fotokopije) (No original documents, only photocopies) (Uključiti kopije svih odluka koje se odnose na delove IV i VI. Ukoliko nemate kopije dokumenata, trebalo bi ih nabaviti. Ako ne možete da ih nabavite objasnite zašto. Dokumenti koje priložite neće Vam biti vraćeni.) (Include copies of all decisions referred to in Parts IV and VI above. If you do not have copies, you should obtain them. If you cannot obtain them, axolain why not. No documents will be returned to you.) 21. a) ………………………………………………………………………………………. b) ………………………………………………………………………………………. c) ………………………………………………………………………………………. VIII. IZJAVA I POTPIS DECLARATION AND SIGNATURE Ovde potvrđujem da su, prema mom najboljem znanju i uverenju, svi podaci koje sam izneo/la u ovoj predstavci tačne. I hereby declare that, to the best of my knowledge and belief, the information I have given in the present application form is correct. Mesto …………………………………………………………………………………. Place Datum ………………………………………………………………………………… Date (Potpis podnosioca predstavke ili njegovog zastupnika) (Signature of the applicant or of the representative)

Општински суд у Смедеревској Паланци, 2006. - 2009.