|
СМЕДЕРЕВСКА ПАЛАНКА
|
|
 |
|
Географски положај |
|
Општина
Смедеревска Паланка је град у Србији на 44°21' северне географске
ширине и 20°57' источне географске дужине, као ивични,
североисточни предео Шумадије, који је познатији под именом Доња
Јасеница, по реци Јасеници која меандрира њеним атаром, односно њеном
доњем току. У доњој Јасеници насеља се већином налазе на ивичним
узвишењима речних долина Јасеници и Кубршнице, међу којима је и град
Смедеревска Паланка, док је мањи број насеља распоређен на брежуљкастом
тлу и самим долинама река. Цео овај крај има равничарско-брежуљкасти
карактер. У средишњем и југозападном делу сачињавају га широке и плитке
речне долине Јасенице, Кубршнице и Великог Луга, које, истичном ивицом
у правцу југ-север, постепено прерастају у таласаста ниска побрђа
|
|
| Општина
Смедеревска Паланка има 17 села и укупно око 60.000 становника. Сам
град Паланка има око 30.000 становника. Општина Смедеревска Паланка
налази се у сливу реке Јасенице, те припада регији под именом Доња
Јасеница. Села паланачке општине су: Азања, Баничина, Башин, Бачинац,
Водице, Влашки До, Глибовац, Голобок, Грчац, Кусадак, Мала Плана,
Мраморац, Придворице, Ратари, Селевац, Стојачак и Церовац. |
|
Становништво |
|
|
Смедеревска Паланка по попису из 2002. године има 56.011 становника, што
је за 6,37% мање него 1991. године. Поред међународне пруге Београд - Ниш -
Атина и мреже регионалних путева Смедервска Паланка нема значајнијих
саобраћајница.
Смедеревска Паланка је дуго година била један од
индустријских центара, поготово у бившој Југославији, иако данас у великим
проблемима она има развијену индустрију поготово машино градња - производња
металуршких, енергетских, рударских, грађевинских и пољопривредних машина, затим
прерада метала, производња путничких вагона и друмских возила. Пољопривреда у
Смедеревској Паланци је слабо развијена, јер уситњени поседи где је просечна
пољопривредна површина индивидуалних произвођача 2,46х не дају довољан подстрек
за развој ове врсте пољопривреде. Међутим Смедеревска Паланка има значајну улогу
у пољопривреди тиме што доприноси развоју нових сорти повртарских култура.
|
|
|
Црква Света Петка
|
|
Клима |
|
Клима
Смедеревске Паланке је умерено континентална са просечним падавинама
636 mm воденог талога. Годишње трајање сијања сунца износи 2101 ха. Цео
овај крај се одликује малом умереном облачношћу. Средња годишња
облачност од 5-6 десетина покривености неба показује да је ово
релативно сунчано подручје. Релативна влажност ваздуха износи 73,3% и
одговара нешто сувијем умерено континенталном климату Апсолутна
максимална температура забележена је и износила је 41.3°C а
апсолутно најнижа температура забележена је –29.9°C ови
подаци говоре о изузетно великим температурним амплитудама. Домонантни
ветрови су југоисточни-кошава и северозападни ветар. Просечан број дана
под маглом износи 44,7 дана у години , а просечан број дана са снежним
падавинама износи 31,9 дана. |
|
Основна школа "Херој Иван Мукер"
|
Паланачка Гимназија
|
Смедеревска Паланка је дуго година била један од индустријских центара, поготово
у бившој Југославији, иако данас у великим проблемима она има развијену
индустрију поготово машино градња - производња металуршких, енергетских,
рударских, грађевинских и пољопривредних машина, затим прерада метала,
производња путничких вагона и друмских возила. Пољопривреда у Смедеревској
Паланци је слабо развијена, јер уситњени поседи где је просечна пољопривредна
површина индивидуалних произвођача 2,46х не дају довољан подстрек за развој ове
врсте пољопривреде. Међутим Смедеревска Паланка има значајну улогу у
пољопривреди тиме што доприноси развоју нових сорти повртарских
култура.
Оно што у главном карактерише и по чему је Смедеревска Паланка
позната, а то је поседовање природно лековитог фактора - термалне и минералне
воде.
|
|
|
|
|
